Pastir

315

ду, и уз то да им показу1е више опредељење њихово. Какав нам 1 е диван позив, браћо свештеници! Но ми видимо, да многи људи у данашње доба негодуГу на садашње наше свештенике, па веле, да се ови ни на1мање не стараГу о напретку народњем , да не уче народ ничему добром , већ су се ограничили на вршење гединих спољних обреда црквених. Осем тога понеки говоре, да су свештеници наши постали саможиви и грамжљиви, па им не лежи на срцу толико морално и матертално унапређење стада свога, колико напредак сопственог „џепа“ и „благоутроби1а.“ Даље кажу неки 1ош, да свештеници противно позиву своме пуштаГу се у „зеленашлуке“ „кашшарлуке“ и „вишкалуке," па тим дагу хрђави пример стаду своме и омаловажавагу себе код народа. Ми би се свима силама потрудили, да одбиГемо од свештенства таква нападања на њих ; али се бошмо, да се не нађе неки брат, кош би нам верно нацртаним животом кога свештеника оборио сва наша тврђења, па докаказао, да одиста међу нама свештеницима има их, кош боље разумелу параграФе нашег законодавства, него текстове светог писма, боље знагу судски поступак него црквени типик. Но зар има таквог сталежа, у коме су сви чланови изврсни и у свему баш као што треба ? Па да ли можемо допустити, да се наГвећа иовика на свештенике дигне. По погединим људма не треба никад градити закључке о целом неком реду. Да ли нема каквих узрока, кош су навели понеког свештеника, да заборави на свог високи позив у друштвеном животу? Ми ћемо укратко бацити свог поглед на те неприлике. у кошма се наше свештенство находи и казаћемо своГе мишљење, како би се оне отклониле, те да свештеници буду оно, што треба да су по високом и племенитом позиву свом. (Наставиће се.)