Pastir

304

случаГева, да се зликовци не могу да ухвате ни да пронађу, па и кад се у овоме успе, не догађа ли се често, да се оштећеноме имање не може никако повратити нити икаква накнада учинити ? СвакоГако у таквог држави, у когог се веома умноже крађе, отимања, иаљевине, разбошиштва и друга зла дела , види се Гасно , да ге друштво у хрђавом стању, да 1е болесно и да лека потребуГе. Свештеницима ге по позиву њихову у друштвеном животу дужност старати се о томе, да се овакви поГави не догађагу. Они ваља да се побрину, како би се код сваког отклонили узроци, што се налазе у душевном расположењу човека, кош се решава, да чини зла своме друштву, у коме живи. Кад би сваки добро знао , каква корист проистиче за поГедине из добро урсђеног друштвеног стања ; кад би Гасно увиђао , какву грдну грехоту чини и пред Богом и пред људма грабећи и отимљући ташо или насилно туђу муку и тековину: онда би Гамачно мање било људи, кош заборављаГући на душу свогу а не богећи се Бога сметагу друштву , да остваруГе оне цељи, ради кошх се склопило. Свештеници по овоме ваља да се старагу, да свошм поукама предупреде наклоности к злу, да ово у клици самоГ униште обавештавагући свет у своме стаду о оним условима, без кошх се друштвене цељи не могу постизавати. Овако радећи чинили би друштву таквууслугу, какву чине лекари поГединим људма, прописугући правила, по кошма им ваља живети, па да у болест не падну. Таквим радом свошм свештеници би одговорили достошо своме позиву у друштвеном животу : били би одиста прави учитељи народњи. Отклањагући узроке у своме стаду, кош доносе нападања на туђе имање — крађе, отимања, паљевине, разбошиштва, учинили би свошм суграђанима толико добра, колико ови тек пожелети могу. Ако се сви наши редови друштвени буду старали, да учине друштву, у коме живе, — свогог земљи и народу све ,