Pastir

327

али у она времена, кад самовољство и иасиље владаше у друштву, а лична слобода немаше ни на1ман>ег обезбеђења, такво уређење беше врло добро. Оно Ге спасавало хиљадама невиних жртава; оно Ге давало Гепископу времена, да се заузме за несрећне душе; оно беше препрека оним зверским казнама, у кошма вираше само рука џелата, али никад мач правде. ТевтропиГе хтеде да се увуче и у то свето уточиште и то не да извуче отуда каквог зликовца или преступника, већ невину и племениту жену, кога због изгнања свога мужа и сина не имађаше никакве заштите. Златоуст се заузе, да одбрани право цркве. Он напомиња Хевтропшу царске законе> каноничка уређења; представља му непостоГанства на зе* мљи, изненадне преврате , надања силних; наговешћива му, да не затвара то уточиште, коге ће му може бити и самом скоро устребати. Но све ово беше узалуд! Тевтропиге помоћу АркадиГа одузме то право цркви. Но бар личности Пентадишног не могаше ништа — она већ беше ђаконица. Надувени ТевтропиГе после ове сгаше победе не знађаше граница свогог самовољи. Он примора свет, да га титулише патрициГем („вмсокоблагороднБш“), конзулом, трећим основачем Цариграда! и т. д. Но пад ТевтропиГев беше тако исто нагао , као што Ге било и његово узвишење Слаби АркадиГе попусти му и повлади толико , да управо ТевтропиГе дрмаше државом по свогог пустоГ самовољи, на се осили тако, да поче да управља и самим домом царскиш. Последња му беше жеља, да потчини свогог власти и сам поносити характер царице Тевдоксиге. Царица тражи заштите код цара. Цар одузимље ТевтропиГу сва достоГанства и цело имање, па га прогони из двора и из вароши. Цариград се радуГе, чим чу о паду љубимца царева. Гомила света трчи за њим у потеру. Он бежи изван себе од страха и тражи усплахирен у свогог невољи уточишта у цркви. Но народ наваљуГе на цркву, разваљуге врата и виче: