Pastir

349

Православна црква на 1онскшн острвнша. (Наставак.) Па како су главни власници на Гонским острвима од XIII. год. па до XIX. века били све католици, то Ге православна вера и црква претрпела нагтежи утицаг римског папе и његових присталица, што се Гасно засведочава овим знатншим догађашма (‘). При крагу XIV. столећа цркви острва КрФа одузеше гепископа кнежеви из дома анжуског, кош су гог само протопопа оставили, и нису иризнавали никакву Гепископску власт до власт латинског архигепискона. Такве околности наставише се и при владању ВенециГана, кош су поклонили старешини и клиру латинском знатна општинска имања. У КеФалониш и у Занту од 1212. године, наскоро пошто су крстоносци њима овладали, православна Гегшскопска столица била хе укинута. У осталом Теонардо Токи повратио Ге КеФалониш у 1477. години архшепископство, додавши му и Итаку и Зант, а на овом последњем остао Ге само протопоп. Венецтани су завели у 1716. години, да се тамошњи архтепископ два пут бира из клира кеФалонског, а трећи пут из клира зантског. Но и на тима острвима, као и на КрФу и на Санта-Маври латински гепископ, припадагући владалачком закону имао Ге особите почасти. Засебном Гепархишм острва Черига управљали су викарти митрополте малвазиске или монамвасиске, између кошх познат Ге Максим Маргунте, коги Ге живео у XVI. веку. У опште да латински прелати господаре над грчким духовенством у тим областима била 1е цељ венецтанске и ватиканске политике. Зато Ге папа Александар IV. у XIII. веку издао уредбу за Ципарско царство и друге суседне области, когом су одређена четири гепископства за Чатине и чегири за Грке, но суд над грчким Гепископима, збацивање

( 1 ) Требало би погледати у ГјЧЈшоп СћгеИеппе, 1863. Ј\о 40. е! 41. КепзејдпетепТз 8иг Ге^Изе ^гесцие (1ап8 1еб Оез јошеппеа.