Pastir

341

1ош дубље и дубље. Ха потрчах у наруче ФилосоФИма, но и ови не олакшаше ми тугу и бригу; гер што 1едан доказиваше, други обараше. И туга моГа расташе све више и горе, и 1 а не могох наћи нигде извора, кош би утолио жеђ моГу за знањем. 1едино геванђеље беше кадро, даутолимогу жеђ и да реши сва ова питања.“ 1ош 1е Хомир казао: „ од свега , што живи и гмиже по земљи, нема ти ништа несрећниГег од човека. Он Ге рођен рекао бих Гедино зато, да буде несретан.“ 11а и усред сГаших дворова негдашње Грчке чуГаше се реч мудраца: „лепше нема ништа него се и не рађати или наскоро после рођења умрети.“ У свету Ге незадовољство, оскудица, сиротиња. Да л’ ће сувремени напредак да измени то? Не мислим. Напротив тога ми стошмо сада пред питањем, ко!е баца сенку на на1светли1у страну нашег живота. Питање о сиротињи простог народа, питање о надничарима, зар ни!е жиг наше слаботиње? После општег напретка, ко решава питање? Римљанин, Грк решава га , но ова! га не раздреши већ иресече завежљаћ „Стиди се — вели Квинтилтан — имати посла са сиромашком, већ обрћи с презрењем главу од њега.“ А Плаут вели: „Ради чега даГеш милостињу сиромашку? Нека га нек скапље од глади ; ти му само растежеш тиме муке његове.“ До душе и ово 1е разрешење, али разрешење бескорисно. Но чиме ми после тога помогосмо сиротињи. оскудици ? Човекољубљем. Човекољубље — хуманитет — и сама ова реч долази из старине; али тамо усред лепих цветића човекољубља изниче и пустиња тако грдне неоеетљивости, да се грозимо, и кад помислимо о њо!! Усред тога човекољубља у старо доба киптео Ге крвљу мач џелатов и стењали су милиГунима оковани ланцима робови. Па ко реши питање ? Ко разгали тугу? Ко олакша сиротињи ? Хедина вера, и то вера наша. Стари свет иоштоваше богаташе, хришћанство пошту!е и сиромашке. Оно 1е дало други знача! сиромаштву, и