Pastir

303

њени Грцима, као поменути њихоки претходници. ПиГе IV. под изговором, даГрци злоуиотребљавагу дата им ирава од његових претходника, а на име од Лава X. Павла III. и Хулта III. одузео ге и уништио све иовлаетице Грцима, што су живели на острву Фару и но другим местима, на донусти латинским прелатима посећавати, кад ге потребно, све грчке цркве, и тамо се слободно користовати свошм правима, показивати свуколику и потпуну власт у ономе, што се тиче богопоштовања, евршавања таша, снасења душа и иетребљења Гереси, нри чему само они обреди грчки, кош су им од римског престола допуштени и по привилегиш и апостолскох милости дати, могу остати као што су и недирнути. — Пте V. граматом од 13. Септембра 1566. год. одузео Ге слободу и право грчким свештеницима, особито жењеним, да свршавалу по латинском обичаГу (1а1шо шоге), а латинским свештеницима по грчким обредима (§таесо п1и) — литурђту и друге црквене службе. Пана Клименти1е VIII. 31. Августа 1595. год. издао 1 е инструкци1е — поуке, коге се тичу неких грчких свештенодештва, и послао их 1 е латинским Гепископима, кош су имнли у евошм Гепархихама Грке и Албанезе. Између тих поука вредно Ге споменути прву, коГа нодводи као неког сумњи, 1есу ли деца, когу су крстили грчки свештеници, иолучила свето миропомазање, коле се у источног цркви, по прастарсн установи, обично свршава у 1едно време с крштењем. Зато папа заповеда латинским 1епископима да врше над таквом децом свето миропомазање или конФирмаци!у, премда са опоменом: ако Н. нте миропомазан (в1 N. поп езг сопћгтаћиз). Знатно 1е такође, што се грчки Генископи не иринуђава1у, да узима!у од латинских 1епископа свети Гелед, ако има!у већ приуготовљен и благословљен од њих самих по прастаром обича!у, но дужни су били узимати свето миро, коле 1е морало бити освећено од 1епископа (поп пгв1 аћ ер1всоро ћепесИс 1 ро!ев1). Даље налазе се у поменутим поукама ове установе: Свегатеници, Формално посвећени шизматичким т. 1. грчким,