Pastir

354

горазумне штедње далеко 1е м далеко! Штедња Ге свогство веома иохвално и њу захтева свако правило друштвеног живота: штедљивац, кош ниге приковао своге срце за богатство и не штеди га, кад треба да помогне себи и ближњему, тим самим гледа на њ као на неопходно средетво у животу. Не примамљугући се и не варагући се само садашњим уживањем он се брине и о будућности свомг и стара се, да буде готов за сваки случаг, да има све , што од њега зависи , те да може отклонити изненадан удар судбе. Напротив тога за грамжљивца или тврдицу ова благоразумна брижљивост о будућности не постош: њему Ге драгоцено оно, над чим господари у садашњости. Тужно и изопачено стање духа! Друштва гледагу на тврдице као на изроде, као на људе, кош су на свагда пропали за опште добро. Но плашећи се грамжења и прекомерне штедње, морамо се тако исто плашити и од сувишног трошења, коге 1е као и оно нрво норочно и за друштва убитачно. На први мах рекло би се, као да растурање шкоди пре ономе, кош га растура него ли друштву. Товек трошаџша, покренут Гедном иустом славом или просто празнином свог живота, баца новце на све стране тако, да би се пре могло мислити, да друштво добига а ништа не губи; 1 ер новци, ко1е тврдица затвара, онаГ повраћа друштву. Но да оставимо то, како Ге жалосна и сама садашњост човека распикуће, да погледамо само на то, шта он спрема за будућност себи и другима. Сад он влада милиГунима, коге Ге добио без труда, без муке, и расипље их не толико на своГа непосредна задовољства, колико на празну славу и глас, да људи само чуГу то богатство, ту силу његову. Вешти људи свакад се нађу, да се користе оваквим људским слабостима, па зато се нађу увек, кош га окружаваГу, преузносе похвалом и иуне своГе џепове. И ово 1е на први мах рекао бих лепа корист друштву. Но шта Ге даље? У свету, где свашта има свог краГ, бива краг и без-