Pastir

411

и друго зло у Босни — раскол у самог цркви православног, кош Ге дуго време владао у Босни под именом „црква восанска — вера БОсанск-л.“ ‘) А нагвеће зло, коге су богомили учинили Босни, то 1е нропаст краљевства босаноког и покорење Босне Турцима, гер су им они први отворили пут у Босну и предали за недељу дана више од 70 градова у руке. Учење своге богомили су узели од МанихиГа т. х. дуализам (два начела). Хедни су држали , да Ге свет створио Сатанаило или зло начело, а други добри дух —* строитељ (, иконом , као што они говоре) или добро начело. Оба начела имала су своГе последнике како у БугарскоГ, где су се они први пут Гавили, тако и у Босни. У Србиш било Ге само Гедно учење и то с добрим начелом. Богомили обоГег рода несу признавали крштење деце, крст, МогсиГеве књиге и таГанства. Хеванђеље обгашњавали су сваки како Ге знао. УгледаГући се на основатеља хришћанства, Исуса Христа, избирали су Гедног из своге средине за учитеља, кош Ге после окружавао себе ученицима. У таквом стању налазила се вера и црква у Србиш до XII. века. До тога времена била су гош два сабора у Сплету и на Гедном од њих осуђен Ге био св. МетодиГе као „сачинитељ“ словенске литурђит. Но оба та сабора тичу се само хрватке цркве; српска црква ниГе примила рептења нихова нити те слала свошх представника на њих. У XII. веку правословље се сасвим утврди у Србиш. Како се то догодило, ми не знамо: то 1е била природна последица народног живота, кош се не да лако разумети и у књигу записати; то 1е био она! прелаз из тедног догађа!а у други, кош поставља међу између два пертнода и измењу!е сав живот народњи, сву његову исторму. Тако се то догодило за време Немање и св. Саве и с политичким и црквеним развитком српскога народа. Самосталност политичка и у!едиње') Тако звана народња црква босанска, о ко«н говори г. Петрановић у своГ01 расправи о богомилима.