Pastir

426

Жнвот св. 1ована Златоуста. (Наставак.) Завера се понови. 1ав Анкирски и Акаки^е Верегски дођу у Цариград и започну посао. ТеоФило нахођаше се у то вреате у Александриш. Ово беше наиачи завереник, одважан и вешт вођа. Оба она Гепископа зваху га на ова1 посао. Ево писма, коге су » 1 у они онда писали, и шне ћемо споменути због његовог лаконизма: „или дођите Гош Гедном, да будете наш вођа против Хована, или, ако се ви боште народа, покажите нам поуздано средство, да ми сами можемо започети та1 поеао.“ ТеоФило не дође. Он се боГаше народа, кош га 1е Гедном већ хтео да баци у море. Но опет зато он беше душа тог завери: он оправи у Цариград три Гепископа, кош имађаху пристун код двора, са свошм настављењем. А како неприГатељи Златоустови предвиђаху, да га ните могућно ухватити у преступима, ко1е су му подметали, то нападну на њ с друге стране. Правило сабора, држаног у Антишхиги 341-ве године, коге Ге саставила странка ариГанска, забрањиваше сваком збаченом Генископу, да се попне на сво1у катедру пре, док се не оправда пред сабором и док му оваГ не допусти, да се поврати у сво1а права. *) Овим правилом хтедоше Аршанци да одузму Танасту, кош тако често беше збациван и повраћан, сваку наду на даљи повратак. Но овде се треба сетити, да Ге народ крив а не Златоуст, што ова1 не дочека, да га сабор поврати у сеот лрава. Златоуст 1 е то предлагао, но узруган народ не слушаше, већ му показа катедру. Таквим начином нови завереници против Златоуста не могоше наћи што друго, до ово, што се *) Текст овог канона врло 1е занимљив. Он освештаваше насиље. „Ако се Гепископ или свештеник, кога су неправо или по закону збацили, сам по врати у цркву без претходног одобрења од сабора, онда он губи нраво, да се икад може за шта било правдати.“ (Сок. књ. V. гл. 18. Зосим књ. VIII. гл. 20).