Pastir

438

че. Љшшв цркву учитеља, кош даваше људма правог и основног настављања, не буди бар сад бешчуствен у свошг погрешци.“ И пустињик одрече цару сво1у помоћ у молитвама, да Бог поштеди Цариград у оно време од многих невоља коге су му претиле. И запад беше незадовољан овим поступком царским. И ако катедра римска не имађаше у то време таквог значаГа, какав беше добила после разрушења римског царства, опет зато према престолу св. Петра одавало се лепо поштовање, као катедри стариГег Рима Па зато се и Златоуст обраћаше к Инокентигу папи и тражаше од њега братске помоћи. Међутим док ге Златоуст молио Инокентша, да се заузме за њ, ТеоФило и његове присталице брињаху се такође, да на свогу страну задобигу архшепископа занадњег. Но шта Ге могао да учини папа, кош беше тако далеко растоГањем од њих и знађаше о спорном предмету тек по сведочби две непригатељске странке? Утешити Златоусга, покренути у њему наду, да ће га као невина опет повратити на своху катедру и ради остварења овог дела сазвати сабор, — ето све, шта ге могао да учини ИнокентиГе. И он Ге то и учинио. ХонориГе, цар западне царевине римске, побуђен Инокентигем напише сам своме брату Аркадигу писмо пуно укора и изобличења, кошм га Гако осуђаваше с тог, што гони другове Златоустове и што ге овога протерао. А за овим моли Аркадига да скупи гепископе и поправи учињену неправду. Но гепискоие, коге папа оправи АркадиГу, не само не пустише пред очи цареве , но шта више и увредише их: отеше од њих писма и повратише их без одговора. Доста беше људи, кошма ге било у интересу изгнање Златоустово и кош тек онда оживеше, кад њега нестаде; Гер Хован беше судига већи но цар у Цариграду, строг и одважан реФорматор. А ово се не донадаше ни развратном