Pastir

460

Србиш и препречи пут западнон иропаганди. Манастири у Срби1и у то време били су велике радиониде хришћанске, и народње образованости; у њима су по сведочби Раића ,,Кр0мћ ИН0ПЈ2 К ДЈ(Х ОКНО ' М ^ ГОТОКАфИХСА, рдкн^к и лпрстУи ссрви нлстдклАеми вмли. а Св. Сава сам се лично старао о њима, посећавао их често и гледао, да народ не само у вери, но у испуњавању хришћанске обвезаности поступа као што треба. Даље св. Сава старао се да утврди љубав и братство међу православнима кош су се непрестано гложили због вереНе гледагући на оволики труд око монастира св. Сава доспевао ге Гош, те 1 е и сваког, кош Ге долазио к њему обучавао и исправљао у ономе, што ова1 не разуме и у чему греши а управитељима и настирима цркве свагда Ге препоручивао, да ее тврдо држе васеленских сабора и светих отаца и да чувагу веру православну. Знагући тш напред, какве последице могу изићи из тога, што 1е брат његов СтеФан шш пре него што 1е он стуиио на катедру, примио венчање и круну краљевску од папе, он посаветуГе брата да се наново венча на краљевство и то по обредима источне цркве. СтеФан одмах пристане. Пред многоброшим народом и духовенством српским св. Сава венча наново СтеФана по обредима православне цркве, и назове га „првовенчаним краљем Српским.“ Венчање ово уздигне шш већма лозу Неманића нред народом и сачува га и за унапредак од туђег насртања и грамжења за влагаћу. Таквим начином св. Сава нокаже с Једне стране српским краљевима, да се може и без папске буле обићи и опет остати краљем и владаоцем српеким, а с друге опет утврди и узвиси и саму власт краљевску у земљи српског. Около 1237. год. умре архшепиекоп Сава 1. на путу у Бугарско! у вароши Трнову, враћагући се из светих места, куда Ге он на поклонење ишао. Из Трнова тело његово после кратког времепа препееено будс у манаетпр Милегаево, за-