Pastir

452

Пророк Илнја. Кад се над Израшљћанима зацари Ахав, кош беше на 1 већи безбожник међу свима царевима израшлским, те свошм безбожношћу разврати и цео народ израшлски: онда се Гави пророк Илта, човек побожан и одвише строгог живота, Он већином живљаше у пустињи, ношаше хаљину вунену и опасиваше се само Гедним кашшом. А долажаше у варош само онда, кад Ге имао кога да изобличи због грехова. Строго говораше он онда у име божиге и страшне казне предсказиваше народу за његову безбожност. Реч његова беше реч божта, и она се свагда испуњаваше. Због овог ге сваки стрепио од речи његове; због овог се сваки богаше, да се сретне ма где с пророком. Но богећи се казне и пророка кош иредсказиваше те казне, народ се опет нте богао грешења и клањаше се ненрекидно идолима. А кад безбожност у царству израшлском дође до на1веће мере, пророк Илта Гави се онда од стране божиге к Ахаву и рече: „жив Ге Бог израшљев, коме Га служим; кажем ти, да неће бити идућег лета ни росе никише,осем ако Га одобрим.“ Рекавши ово, он удали се испред његових очту. Цар израшлски не могаше на првих мах веровати, да би падање росе и кише могло зависити од речи пророкове. Но речи пророкове биле су речи божте, коге су свагда истините и верне. Оне су се свагда исиуњавале, па се и сада испунише. Три године не беше у свог земљи израиљско! ни росе ни кише. Због суше погави се у народу глад, а глад примора Ахава, да потражи Илту. Цар онрави своГе људе по свомцарству и народу; но ови се повратише а пророка не нађоше. Народ страдаше од глади; безбожност дотера га, да се мало позамисли о свом стању. Он виде, да му богови његови већ не помажу, па готов беше, да остави те богове своге као лажне, но не знађаше кога Бога да се прими,