Pastir

522

бсне злих духова, него ли што поштусу добре; па зато се и мисирци више баве са шехтанима него ли с добрим духовима. Но негледећи на чудну бесмислицу њихову они заслужуГу да их споменемо, 1ер се њима по нагбоље мери ступањ народњег развића и празноверице. А поред тога наше вештице и виле, вампири и дрекавци доста су слични са тим ше1танима , као што и тесу из Гедног и истог извора. Кад дуне ветар и понесе несак, мисирци верусу, да то џин бесни по пустињи и подиже песак, измичући пред Алахом. При овом они обично узвикуГу: „гвожђе, неверниче гвожђе!“ Они мисле да се џин бош тог метала и да не сме ударити на њ, или бол>е рећи, да не сме пасти на њихова поља или башче. Кад се вине преко неба пада1ућа звезда, мисирци мисле. да 1 е то стрела, ко1ом се потеже Алах на џина, па том приликом овако веле: „0! нек прострели Алах врага вере!“ Да би могли учинити што веће зло људима џинови се, по мнењу мухамеданаца, претвара1у у различне животиње, као: мачке, псе и т. д. Празноверица ова тако 1 е 1ака у Мисиру, да су се њом заразили и први њихови учевни људи. Ево Гедног примера: Пре двадесет година живљаше у Кашру ше1к Халилељ-Медабики. Он беше наГучевниш писац ондашњега доба а међу тим, кад би се повела реч о џиновима, он често причаше свошм гостима следеће: „Та сам имао Гедну црну мачку, ко1у сам Гако пазио. Теданпут у по ноћи лежећи на постељи чух -— да неко закуца у врата. Мо1а мачка потрчи на прозор, отвори капак и човечким гласом запита: „Ко Ге то?“ Глас иза прозора одговори: Та сам — Џин,отвори ми врата.“ — Не могу, одговори мачка; над кључаницом 1е изговорио шешк реч Алах. „А ти ми баци два лепчића.“ „И над наћвама ге споменуто име божиге!“ Та да1 ми воде! „И то шпе могуће: и над крчазима с водом изговорена 1е реч Алах.“ — „Па шта ћу да радим, упита посде тога, џин , зар Ге нраво да скапам од глади и од жеђи ?“