Pastir

565

из св. писма; поштуГу се и морална и побожна размишљавања; место критичких проматрања о ствари, они опису1у различна и когекаква знамења и чудеса и нашосле улагугу се и радаГу похвале силним мира овог , као што се то да1е приметити у Даниловим „склзднУамд" о животу српс. краљева и архтепископа. У осталом био какав му драго истортски знача1 њин, љетописи ови важне су за нас по томе, што нам они доста 1асно характеришу таг ступањ умног и моралног развића, до ког Ге дошао био српски народ у то време; а они нам говоре, да 1е време то, било време самог на1вишег религигозног развића српског народа и српског црквеног живота. Из досада реченог види се, да има два главна момента из когих се склапа црквени живот српског народа у овом периоду. Хедан од њи пада на утврђење хришћанства и хигерархичког устроштва у Србиш, а други на наГвише развиће обошх. Моменти ови здраво се разлику1у међу собом, како по догађашма, тако и по самим личностима коГе стогу у прочељу и њима руководе. С 1едне стране стош св. Сава и св. Симеун Немања, а с друге Милутин и архигепископ Никодим. Ове четири личности свошм ревношћу и сво1ом мудрошћу одиста доказаше, да су били достоши преставници не само цркве и народа српског, већ и свог времена. (Наставиће се.)

Слобода хрншћанска. (Продужење.) До доласка Исуса Христа на земљу дух расцепљености цароваше у целом роду људском. ОваГ дух расцепљености виђаше се по нагбоље у опозициш Истока и Запада. Исток — беше царство теократше, а на Западу преовлађиваше личност човекова. Основ ове разлике има свог зачетак у поГму о Богу и о животу. Панте1зам лежи свуда