Pastir

564

читим заступништвом световне вдасти и будући Ге правад светске и духовне књижевности био Гедан исти — т. п богословски, то и здраво рано поГавлење Номоканона (правила црквених) и уплив њин не само на светско већ и духовно благочиниГе — биле су ствари здраво природне. Превод корсиче књиге обично приписугу старом добу. Може бити, да су поГедина духовна (црквена) установљења била Гош за време Владимириво (1015. г.) но у сваком сучагу превод тих правила на словенски Гезик, ниГе се могао Гавити раниГе XIII. в .; Гер ако узмемо у рачун само ово, да се до данас ни у Сбиш ни у БугарскоГ ниГе нашло ни Гедног списа Номоканона писаног на слов. Гезик п; е XVI. века, то ћемо морати признати као позитивно и то, да он раниге тог времена ниГе ни иреведен био и да Ге први превод на словенском Гезику израђен био на Атону, св. Савом између 1212. и 1215. г. Дакле ево Гош Гедне заслуге св. Саве, за коГу ваља да му буде иризнателна не само сриска већ и сва у опште словенска црква!... Богословско образовање коГе Ге, као што већ напред рекосмо, стоГало на првом месту не само у Србиш већ и по другим крагевима словенским, одазвало се свошм утицаГем и на историшку књижевност српску. Калуђери, поред црквених књига и живота светих, записивали су и поГедине догађат из св. Историхе. У ред оваквих записивања, прво место по верности свогог заузима Данилов „ Ролослов“ српских царева и архиГепископа, кош поред свиГу свошх мана и хронолошких недостатака. остаће на свагда Гедини извор за српску историГу тога доба. Осем љетописа Данилова, има шш и млого кратких љетописа, Гедни за себе а други опет споГени с некима другим, понаГвише богословским саставима. У њима као и у Даниловом родослову, општи Ге характер религишзан,- слог наличе више на библигски него на византитки; деттвугућа лица говоре по натише сама, као оно у старозаветним историтким књигама. Писци често наводе изречења