Pastir

585

ФилосоФша прима ову идеју посредништва, Она допушта да Ге човек суштаство коначно а Бог безконачно. Но она немогаше да ноња: откуда ће слаба, органичка твар поцрпсти убеђење, да негледећи на бездну, ко1а њу одељава од Творца, — Бог непрестано нромишљава о њог , љуби хе и привлачи хе к себи; као н то, да хе њох дозвољено узвишавати се к Богу, љубити га, и у непрекидном, безконачном напретку ићи све у напред по том иуту љубави? Хришћанство и то разрешава: Ако хе човек по природи несавршен, ои хе опет зато у стању да се у савршава. И тако има идеални тип коме оно тежи па н ако нихе у стању достићи га, па ни умом схватити , у свом његовом величансгву. А на овом последњем пределу савршенства, ка коме тежи сво човечанство, твар постаГе достоша да се схедини с свохим Творцем. Овах неисказани идеал могућег савршенства находи се у Богу: то хе — 1'постдсное Слоко Божк, Схјнл кожТи ткордц клсионе. Он Ге посредник између Богаи човека. Догмат о посреднишву , поиуњава ову бездну међу, безконачном велнчанствзношћу Бога и ограниченошћу човека. И по овом ми можемо без икакве сумње рећи да Бог нас љуби, 1ер љубав оца небеског види нас не у стању наше ништавности и грешности, већ у етању еавршенства за кохе смо створени, — види нас у нашем идеалу, у Богочеловћку — вазљубљеном сину свом. Ево како догмат хришћански мири противположне елементе, кохи раздељаваху стари свет. Његов идеал-то хе сЈсдињење с Богом али не сливање с њим. Учењем свошм о троичности оно доказухе у хедно и исто време и личност Бога и личност човека. Овакав хе Философски смисао таханства просвете Троице. Свака ФилосоФша и свака религиха, коха види у Богу само хединство апсолутне сунстацихе, неможе одобрити личног еуштаствовањахер код оваквог учења Бог , виће свеовште прогутава у се сваки носебан живот. Но у науци хрншћанскоГ творење нроизлази од Слова , кохе хе у