Pastir

.584

ко1е осуђу^е религишзност, као порок, и нечини никакве разлике међу разним ступњима преступљења, са чим из корена подсеца значај личних права и заслуга. Желећи да излечи душу, стогицизам 1 е само исквари. Одбацугући саучешће и милосрђе он тиме прекиде сваку везу човечанскнх друштава и остаде усамљен да гледа као безчуствен гледалац на догађа1е земаљске. Овог безчовечноГ философиш свети оци противуиолажу хришћанску љубав. Рим Ге саздао реч „хуманост" но хришћанство му даде идегу и дуну у њ живу осетљивост. „Хуманост—то Ге сагуз људи, вели ЛактанциГе; Бог Гс створио нас да будемо браћа, да љубимо гедан другога и да се наслађавамо у срећи себи подобних створења." (Втп тв1; Л 7 1 10) Из сви1у Философских школа Неоплатонизам понаГвише приближава се хришћанству. Но и код њега Богу—место тога, да се у средсреди у гедном свемогућем 1 единетву, он се разпрострЂО по целоме бићу. А кад у Богу нема личности, зар она може бити у човеку ? Хришћанство ге учинило то, што нше могао да учини страшан са свошм завоГевањима Рим, ни западна цивилизацига, ни грчка философиги. Оно помири Исток с Западом религигу с философишм, безконачно с индивидуалним. Догмат о Троици уништава заблуде пинтеизма у самом њиховом зачетку. Човек Ге створен по овризу и по подовио Божио , а таГ образ божнш у души човековог служи основом његове личности, самосталности, слободе. Но то пгго Бог суштаствуге за се и што личност човекова има самосталности, ниГе Гош довољно да се определи наш позив. Деизим оставља човека без свезе с Богом, коначно одељава се од безконачног целом бездном. Хришћанство иопуњава ту бездну догматом о посредништву. Исус Христос, син божш-Ао. гочеловђкб ест носредник међу Богом и људима; он има двогаку природу: божанску и човечанску, — са1уз Бога са човеком.