Pastir

583

хришћанства. Царица Хелена била му 1 е свагда сатрудница у том светом делу. За тако велики и спасавајући труд у вери Христовоц св. црквз назва Константина и Хелену „рлкнодпостодним и узакони да се светку1у 21. Ма1а. И син и маша малагу се обично на 1 едно 1 икони и свагда међу њима у великом Формату крст Христов. да се тиме покаже како су га они пронашли и санували. И зато што часни крст поста знак иобеде за импераора Константина и оруђе непобедно за све хришћане: то св. црква на дан „воздкижснУа честндго крестд,“ моли Спаситеља Христа, да сачува крстом сво1им сав скуп веругућих и да даруге Господару земље наше победу на све кош су противници и непртетељи наше отачбине и вере.

Слобода хрншћанска. (Продужење.) С Аристотелом пада теологта. Његов Бог изгуби гедно од суштаствених своих своГстава: Аристотело одбаци Провиђење, а тиме прекиде везу између Творца и створења. До душе Аристотело не одобрава оне ниске установе Платонове о комунизму; али му 1 е морал тако низак, да готово нема нижи ни гедан у цело1 незнабожког философши. Он се тако мало бринуо о праву личном, да га је не само у речма нзсмегавао, него 1е шш и законом налагао, да се тру1у слаба зачета деца; а утамањугу рођена, кога су слабог телесног састава. Но1ам о Богу ниге нодпун ни у стоГичко1 школи. Пантеизам вири и овде са свима својим убитачним посљедицама. Нема там мудрог и нравосудног нровиђења: светом управља -судба. Стојици донуњаваху недостатке своГе теологиге строгошћу наравствености. Но оци цркве имају право кад им веле, да су они преступили пределе човечије природе тежећи да униште људске страсти уместо тога, што би требало да их укроте, Хеванђелска кротост с узбуђењем гледа на учење,