Pastir

600

А да како и неће? Провео Ге духовни питомац 4 године под кровом богословског образовања, под назором блиских свошх старешина, строгом дисциплином, под кључем. — Школа ге имала намеру да га овим материнским нагледањем сачува од тлеткорногх д^нокшУа лжиклго дг>хи кош дува не од Христа, већ од С'ги х<е лирл сегш, да га сачува и од физичких незгода, ко1е буша младост често навлачи на се, кад ге иуштена сама себн на вољу; али негледагу тако ученици богословиге на ово брижљиво о њима старање, на ово гагење, ко1е им се чини од непосредне њихове управе. Њима се наиротив чини, (ако не свима а оно бар већини) да ова стега, оваг строги надзор , ово затварање н истраживање: „где си, куда си ?“ и т. д. долази Гединствено из погма о старше.и и млађем , т. 1, да стариш само зато поступа с њима тако. што ге стариш, и да млађи мора нешто трпити само зато, што 1е млађи; иа зато се често чуГе међу њима говор: да су они осуђени, да су под апсом, да они робуГу 4 године н т. под. А кад се већ Геданнут узме овакав поглед на постоГећи поредак ствари, онда ге природно, да ученик мора да тражи где на другом месту свог успокогења, да тражи и ствара за се на страни идеале. А где ће их боље наћи и створити ако не у оно 1 околини, у оном месту, где Ге он нашре угледао света , у месту, за коге су везане његове нагмилте и напртатшпе успомене, у месту свог рођења и детињског живовања. И пре су ове околине са њиховим дивним или поражавагућим погавима, са њиховим адетима и обичашма биле за њ предмет задовољства, погезше, иршатности. Но сада код овакве ограничености, код оваквог по његовом погму робовања, околине те са свима и нашростишм адетима и обичашма својим, излазе пред њим у наглеишим и нагдивним богама. И ученик тежи тамо, брош дане и године кад ће доћи та1 последњи дан школски, кад ће му се Гавити да већ нте внше ђак, те да може смело поћи