Pastir

599

а Исмаил порасте, оженн се с ћерком ондашњега кнеза и роди с њом многоброГно потомство. Но наскоро после женидбе Исмаил добиге заповест од Бога да сазида ћабу на оном истом месту, где Ге био чудесан жртвеник Адамов. У овом благочастивом делу помагаше му и отац његов. Чудесан камен служаше Авраму скелом подижући се и спуштаГу ћи се при зидању грађе. Камен таГ находи се тамо и сада, На њему Ге остао траг од стопе Аврамове, али га може видетн само онај, кош истински веруге у Мухамеда. У време зидања ћабе догодило се и друго чудо: Аранђео Гаврило донесе с неба камен, у кога се беше претворио анђео, стражар рага. Аврам и Исмаил примише таг камен с особитим поштовањем и узидаше га споља у дувар ћабе, где се находи и до данас. Њега љубе сви Мусломанн кад иду на ћабу; од њиховпх грешних пољубаца он Ге сав поцрнео, а у време Аврама он беше бео као снег Но на дан свеопштег васкрсења он ђе добити опет пређашњу своГу белоћу, и биће сведок вере онима, коги су испуњавали четврти обред Ислама. Оваква су главна предања о Јлеи, њеном црном камену и бунару Зем-Зем. Путовање у Меку на поклонење овог светињи сматрало се таквом важном дужношћу, да су у старта времена но 4 месеца у години употребљавали Мусломани на оваГ пут и те церемонте. Ратови, нападања, разбошпштво, све ге морало у то време престати. Племсна, коГа беху у завади, полагаху оружге, скидаху стреле и Габуке са свошх копаља па иђаху по пустињи без икакве опасности. Дошав у Меку, они без разбора обилажаху еедам пута око каве, додиркиваху рукама и усницама до таганственог црног камена; пише воду, колико су год могли, и умиваху се на бунару Зем-Зем, у спомен свога прародитеља Исмаила. А кад сврше ове и друге овима подобне церемониге, онда су се враћали кући и изнова ухваћали за оруж1е, повраћагући пређашње своГе иепригатељске одношаге. (Наставиће се.)

У рђаву страну нашег свештенства долази и то, што се већина од њих веома рано рукополажу у чин свештени , тако, да их има међу њима довољно, кош нису навршили ни 20-ту годину свог живота а већ су свештеници или Геромонаци. Па зато већина од њих немаГу нити могу имати оног понашања, оне озбиљности у животу и характеру, коГа долику1е духовним пастирима и учитељима народњим, него напротив многи живе онако весело, раскалаш' но и забавно, као што живе и поГедини њихови парохигани, на их по кадкад попа или духовник и претечу у џумвушу•

Добра н рђава страна нашега свештенства.

(Наставак из броГа 34)