Pastir

602

Свачему свсне време. па и свештеном чину. Нека богослов по свршетку свошх наука поживи коГу годину као светски човек, и нек за то време задовољи многостручна осећања наравствене своге природе. Њему ге приступно и учитељство и практиканство. Па кад у овом предходном занимању проведе неко време, и кад већ осети да Ге задовољио себе у спољашњем свет_у, онда нека прелази у свет виши — духовни, нека се рукополаже за свештеника или Геромонаха. А ово би било корисно и с тога, што би наши будући свештеници могли у продужењу неколико година таквог светског живота, видети како их Гоепод милуГе са децом и женом, те не би тако већина свештеника остагали без своге супруге у 20. и 21. години свог живота, као што се често догађа сад код овако Гаког наваљивања у чин свештени одма по изласку из богословше. Нужде у том немамо никакве. Хер места учитељска попуњаваГу когекакви гимназисти, врло често и из нрвог разреда — зато што нема бо гоелова; а међутим нурше се цепагу и нарчетату до невероватног умалења, коге би требало напротив тога увећавати.

в.) Нашосле сведочбе старих отаца и учитеља црквених, као: Хустина ФилосоФа, Климента александртског, Тертулигана, Иринега, ХепиФаниГа, Ћирила Герусалимског, Анатолта александри^ског, ХевсевиГа Кесари1ског, ИлариГа ПиктавиГског, Херонича, Августина, Хована Златоустог, Теодорита, Атанасига александршског и многих доцнишх историка грчких. Сви ти оци и писци говоре нам о преводу ИХХ. скоро онако, као што Ге писао о њему АристеГ, — откуд се види, да су они примили писмо његово за истинито. Исто тако писци наше православне цркве, признаГу исгинитост Аристегевог писма, као што се то види из иред-

(Наставиће се.)