Pastir

603

говора у библиш славенско! изданоГ 1752. године од светог Синода Руског; из МинеГа, под 3. Фебруара, у „житигу 11 Симеона Богопримца; као и из „Христи1анског“ (за 1842. II.) и „вокресног чтени!а“ (VI. год.) После толиких доказа, немамо нужде пренирати се са онима, кош се сумњагу о делу Аристега; тим више, што су се њиови разлози похавили врло позно (тек 1522. год.) и данас су сасвим опровргнути ученим критикама. За „унутрашње“ доказе истинитости Аристе1евога писма мора се признати: а. ) Верно знање обичаГа мисирског двора. Тако приповеда опширно Аристег о весељу и неброгеним даровима мисирског цара, приликом иревода св. књига. Доцнигем писцу било би не познато, зашто цар чиии такав трошак ради дела њему не баш врло важног, као што ге превод св. књига Но Аристе! знао 1е, да су мисирски цареви весељем и поклонима обично показивали сво1у подашност и сгашост; без њих нису се вршила и сама маловажна дела. б. ) Подробно знање млогих особености. Тако н. пр. на води Аристе! све разговоре цареве с Димитртем Фалерегским, — набраГа све дарове, што Ге добио првосвештеник гудешки и преводиоци, — имену1е сву 72-цу толковника, излаже питања, котма 1е питао цар сваког понаособ за време седмодневног весеља и одговоре ових. Тако ге што могао само савременик видити и знати. в. ) Нашосле и план писма, у ком Ге АристеГ предао извештах, ноказуге, да ге он био очевидац, а наиме: он Ге забележио све, што Ге свошма очима гледао. Односно до тога, што Аристе! 1едним саставом предаге писма ученог Грка ДимитриГа, цара Гегипатског и првосвештеника ГудеГског, на то велимо, да АристеГ шпе био издавалац нисама Димитрига и других, но сачинитељ свог пнсма; одкуд сљеди, да нше могао другчте изказати мисли Димитрта, ПтоломеГа и првосвештеника, него свошм Гезиком.