Pastir

594

индувидум а и немисли да обнови друштва. Кад Хришћанство назива све људе краћом , кад оно разнростире да су богати и убоги, силни и слаби, знатни и незнатни — сви равни, то се подразумева према царству небеском или према царству благодети. А и сам Исус Христос доказуГе да његово цдрстко н^стк отг лпрд сегш. Апостоли нису ни мислили да разруше старо друштвено и државно биће, па и ако оно беше основано на нагцрњоГ пегеднакости и на грубог сили, коГа захтеваше безграничну покорност к ћесарима и у опште повиновати се властима не толикш клдгимх и кроткимх но и строптивимг. Да, Геванђеље односи се нашре к индувидуалном човеку. Но такав мора и бити приГем сваке доктрине кога хоће да деГствуге на човештво: друштво се еастош из индувидуалних личности и свака спољна револуциГа нте ни шта друго, до израз или проГављење унутрашње измене гедног или другог друштва. Но ако 1е нужно преродити индувидуме ради преобразовања друштва, то Ге тако исто нужно организовати средину, кога би била удесна за развитак индувидума. И Стошци имађаху високу цељ пред очима, а на име: водити и довести човека до савршенства; но заузевши се искључивим делом индувидуалног усавршавања, они заборавишс оне ране, ко1е троваху старо друштво, па зато нису биле у стању да прероде ни индувидуме. РелигиГа има далеко већи задатак: ока хоће да припреми спасење свима људма иреобразугући у 1едно и индувидуме и друштва. Хришћанство одпоче са тим, што прими без икакве измене друштвено бнће у средини ког се оно налазило. Оно хтеде да стош изолирано у политичком свету и да усредсреди сву своГу радњу на унутрашњем човеку. Но религша не може остати без икаквог уплива на друштва: 1ер у таквом случагу и она, би била слаба као и стошцизам. Хеванђеље има у себи све што захтева човечанство. Човечанство хоће да се примени геванђелско учење к законитим државним уређењима и к друштвеном животу: оно хоће Геднакост. А шта