Pastir

628

Односно до 1 езика, с 1 едне стране отступа нревод ТХХ. од пееничког склада речи, — а с друге — не задржава свагда унутрашњу свезу свештеног тевста и не придржава се свуда слогова , час иепупгтући неке речи , час додава1ући ради Гасни1ег смисла. Тако се, по општем мнењу научењака, ототунања од песничког склада речи , боље примећава1у у књизи прича и псалама; отступања од свезе речи, премештање стихова, налазе се пона1више у књизи пророка Херемше; додавање неких речи и дометање особито Ге у књигама пророшким. Што се тиче пет књига МоГсеГевих, оне су с особитом тачношћу преведене. Тако тврди блажени Хероним, строги у том одношењу критик, он вели: „превод пет књига ближи 1 е подлинику, него превод других књига старог завета. 0 рукопису и издањима лревода 1 јХХ. Из писма Аристегева видили смо, да ге цар Гегипатски ПтоломеГ ФиладелФО заповедио „преписати неколико примерака превода 1ХХ. За алекеандриГске ХудеХе, а сами рукопис тог превода оставити у александригску библиГотеку и добро га чувати, као књигу свештену.“ По сведочби историге, таг рукопис чувао се више од 200 година, до времена Хулша Цезара, т. I. до 48. године пре Христа. Но те године, као што знамо, Александри1а 1е била опкољена и вогска знатног освогача, подигне буну и преда илемену величанствено здање Птоломехеве библихотеке. Отуд доводи Маихер, а после за њим и други критици, да Ге рукопис прсвода ПХХ. пропао 48-ме године пре Христа. Х1о исти тах Маихер не одриче, да су неке књиге биле тада из пламена избављене; па зар ниге могао и рукопис, за кош хе цар рекао, да се добро чува, бити спасен од пропасти ? Ово се види боље и тим вероватнше, кад се опоменемо сведочбе Тертулшана и св. Златоуста, кош тврде, да су у сво1е време вндели „рукопис (но не нрепис) превода ТХХ. у новох библихотеки