Pastir

622

да 1 у ни врдања владалаца, ни еиергична усиљавања православног духовништва, — Гедном речи ништа нте могло спасти од пропасти. Што су се више управитељи босански предомећали и старали да задовоље и себе и своГе противнике, тим су их само већма раздражавали, а особито народ, кош незна1ући коме нашосле да веруГе, — противни цима или свотм великашима, морао Ге по необходности пасти у колозигу, из ко1е само га раскол могао извући. По свом природном нагону, он 1е одма осетио, да се то гложење и та непрекидна борба међу трима религитзним партахама, понатнше његове коже тиче, па зато, руковођен мотивима чисто народним, он помоћу калуђера свотх, покуша да помири противнике, и да доведе њино учење к 1едном резултату — к народности^ што му натосле и испаде за руком. ОваГ дакле четврти, управо религитзно-народни елеменат — примирења, утдињености, или како хоћете назовите, и тсте оно, што се у краљевским и државним актима босанским називље: аршва восашска , вера восатска , Уплив ове народне цркве, за сво време њеног опстанка у Босни, био т здраво велики, тр не само прост народ, већ и великаши сматрали су т за натећи аукторитет у држави. Без ње или њеног благослова, нити се т шта предузимало, нити пак радило. Она се свуд гављала као заступница и учитељка народна. У распрама великаша и краљева босанских, ми т вазда видимо као судигу; она пресуђут и мири противнике, дат благе савете силним, теши слабе, и изводи у исто време и тдне и друге на прави пут, — на пут мира, слоге и братске љубави. Уважење к њо1 простирало се чак дотле, да и сами краљеви нису никада пре пресуду коме изрицали, нити су пак кривцу праштали, док црквена власт (добри бошњане) нит Гавила свот сагласит на то. Из овог се Гасно увиђа, да су главне чињенице, на кот се одупирала и сва државна организацта у Босни, биле