Pastir

689

пређашњу невиност и донесе међ људе истину..Ако ми успоредимо ове народе са њивом засеганом пшеницом, то можемо рећи, да она беше приспела за жетву. И тако, сви људи, цео свет ондашњи очекиваше, спреман беше Господом да пресретне МесиГу, и с нестрплењем изгледаше, кад ће да се 1ави на земљи! Хедно Гош оскудеваше, Гедно мш не беше у роду људском, па да се изврши план божанствени — не беше оне , кота би по свокн чистоћи и узвишености достоша била да роди тог жељеног Месшу — оне, о копн прориче Исаига, говорећи : „се ДХ:вл ко чрек^к злчнетх и родитг сшд и нлрекг>т2 има е\и> 6ммлн;{ил2 , е;кс гллголетсд сг ндми Богг. И преблаги Промислигељ небески побрину се и за ову Гош Гедину потребу људског спасења, — побрину се, и чудним начином спреми зато чисту и невину Деву Маригу. Родитељи њени праведни Аћим и Ана дуго — као што нам излаже данашње Ељанђеље, — неимађаху деце. Ово их Ге Гако болело и ожалошћавало; Гер не имати деце, сматрало се за велику каштигу код ХудеГа. Сви Худеш изчекиваху Месигу и сви знађаху. да ће се он родити од лозе Давидове. Но како лоза ова веома беше раширена, то Ге скоро сваки ХудеГ ласкао себи, да ли се неће од њега, или бар у његовог породици, родити МесиГа. Ево због чега 1 е сваки Худег желио да има деце. Ако ко од Худе 1 а нше имао деце, то су други држали, да та1 човек ниге заслужио, да његово потомство доживи до доласка МесиГе, да ге он грегаан и недостоган милости божиГе; и такога човека презираху, као тавног грошника. Аћим и Ана беху од лозе Давидове — од те лозе, од коГе Ге по пророштву имао произаћи МесиГа али као што рекосмо неимађаху деце. „Види се, да Господ нема воље, да се роди од њих МесиГа, или да деца и унуци њихови доживе и сретну МестуД говораху сви, коги знадоше Аћима и Ану. Осетљиво и тешко беше ово за праведне ове душе, па пламено мољаху Господа, да скине са