Pastir

744

обиђе без икаквих рђавих наравствених носљедида? Да уз • мемо Гедан пример: Ево наприлику дан слпве парохшанину. Свештеник се изранте препоручуГе, да он жели доћи парохшанину у дом да пререже колач; но у исто време пита: дал’ ће бити што за попу ? Наравно да у овом, што он жели доћи у дом своме парохшанину, нема Гош ништа за оеуђивање: напротив то Ге 10 Ш и лено од стране свештеникове. Колач се може резати и у дому као и у цркви; 1 ер то нше такво таинство, као на прилику свето причешће, па да се не може свршити где на другом месту осем у цркви. Наши стари, ако се неварамо, махом су резали колач код куће, а у цркву се отпочео колач носити тек од онда, одкада се овако нагло иочеше код нас делити, те од Гедне куће постадоше неколико кућа дакле и неколико колача, —тако, да попа, кад Ге по више свечара не може да стигне, те да све куће обиђе и на време колач пререже. Осем тога од нре се славило по два и по три дана цодгеднако, на ако свештеник нше могао стићи у први дан, то хе долазио у други и трећи, али се опет пше, сматрало да се одоцнио. Сад смо ми већ у другом премену; нема данас ни оних старих задруга, а нема ни оних слава коге се тако славише тридевно и неп итахући, да ли се може тако славити и да ли то баш саставља непремеии услов наше славе. Данас су људи већ ночели мало практичнше гледати на свашта, па и на ту свогу заветину;Гер већ знаду да више важи с благословом цркве пререзати колач, заиалити у цркви свећицу и учинити ко1е дело милосрђа бедно! и сиротши какво! породици, него ли дозвати бесне и помамне, па три дана пити без разбора. Поред тога и сама инокоштина већ им не допушта то старо разметање. У задрузи радило Ге по 4—5 браће; па нте ни чудо што су се могли частити и веселити и три дана изреда, кад им дође света слава. А овако — у деоби сваки за се по три