Pastir

735

Функцте, — крв дакле Геднако мора бити у течном стању и то у тако течном, да може циркулирати у нагмање, невидљиве крвне судове. — Ове течности, ко1е су довољне да подржавалу телеени живот, биле би потпуно довољне и за растварање мртвог тела, за процесе трулења. Од ових онштих разлагања дах да се сад обратимо к похединим случахевима у кошма свете мошти не труле, а на име: да разгледамо то чудо, коге се догодило на моштима светога Тихона, кош 1 е живео и сарањен био у Задонском монастиру. Светитељ Тихон, као што 1е познато из описа његовога лика, нихе био сувог већ довољно сочног састава. Овах израз. наравно, нетреба разумевати тако, као да Ге он био особите какве дебљине, већ с овим ми имамо намеру рећи, да Ге у њему била сувишноет тако зване лимфе. На годину дана пред смрт своху, светитељ добихе удар у леву страну он од тога легне у поетељу и из ње се нихе дигао до смрти свохе. После смрти на четврти дан, кад су стали да га преоблаче у друге хаљине, тело његово беше тако као у жива човека, ни наГмање не беше укочено, и на седми дан по смрти он хе тек био сахрањен под олтаром у каменом склепу, доста у влажнох земљи. Но при свему овом после 63-ће годишњег пребивања његовог у земљи, не само да хе телесни састав тог светог човека био целокупан, већ шта више и саме хаљине, у кошма он беше обучен, ни нахмање нису почеле трулити, само што се беху мало промениле у бош, пожутиле. Па са каквим природним узроцима могао би човек да обхаснн нераспадљивоет овог светитеља ? Тело његово било хе у земљи под упливом оних истнх стихиха, од кошх друга тела труну. Хер 1-во оно не беше под упливом ладноће; температура у земљи на два или три аршина у дубљини уираво хе таква, да од ње може иструнути свако животно тело. 2-го Оно нихе лежало под хаким покривачом иловаче, већ под каменим сводом, где Ге довољно било ваз-