Pastir

758

лагао и тиме навуче на себе нодозрење и с Гедне и с друге стране. Турци дознавши о намери Бранковића , одма заузму: Голубац, Смедерево и Ново брдо, а 1438. год. подигну и прву свогу џамигу у Крушевцу. Ђурађ нашавши се у чуду нше и сам знао шта да ради. Скитахући се из 1едне приморске вароши у другу, он узпут сврати у Маџарску, и ту закључи савез са краљем Владиславом и вогводом ердељским Хованом Хуњади, и тако сва трошца дођу с вомжом у Србту. Борба се отпочне и била Ге доста пробитачна з а Србе. Турци видећи, да ге Хуњади разапео своГе шаторе на пољама Хемуса уплаше се и сегединским миром (1444. г.) поврате Србима све њине земље и ирпзнаду Ђурђа за деспота српског. У то исто време папа НиколаГ У. видећи рђаво стање Србте и српс. цркве, науми да се користи тиме и да распространи католицизам уСрбиш, али узалуд; народ ниге никако попуштао и тврдо се држао своге старе вере. Патртаром српским у то време био Ге Никодте (II.) Тек после смрти Ђурђа при патртару Арсенту (II.) кад се Телена Палеолог сасвим предала била папи и примила заштиту римског престола, Срби да би сач) вали свогу веру и народност, дозову сами Турке у Србту и предаду им и све градове своге. Тако се угасила српека слава и држава, и тако се свршило предузеће Ђурђа ослободити се испод власти турске и повратити Србиш њену пређашњу самосталност и слободу. Овим свршава се трећи период срп. црквен. исторте после ког долази период њеног унижења; из ког се благодарећн моралним силама народи српског тек Гедан четврти део ОСЛОбоДИО. — — — (Наставиће се.)

(Наставак.) Али ПиГе IX. кога црква православна познаге као ере тика, придавагући себи неку незакону власт, усудио се да