Pastir

786

незнам шта гоГ ге и како 1е: радила ге на трнову петку, па нагпре нешто мало заковрну, а затим еве више и више, па баш од Гуче паде у постељу.“ Свештеник с Гедне стране рад, што се њему обраћа парохиганин за помоћ, и по дужности свогог треба одма да^иде,и да болеснику са свошм молитвом притече у помоћ. На то га позива и дужност и потреба домаћа; 1ер овим он може и зарадити Гедан цванцик до два. а и дужност свогу извршити. Но оставити своГу вршидбу, то значи оставити ону радњу, ко1а му Ге у два пута скупља, иего молитва, почем се лако може догодити, да удари зло време, да жито закисне и пропадне, а сувише ако 1е нашао шш ког раденика за новац, да му та1 дан помаже, и кош б.и с одласком његовим или проспавао сво време до повратка попина, или и радио, али би тат, рад испао како не ваља ни Богу ни људма. И код њега Гавља се у души борба, колебање, дужност, интерес. 0Н иде на дужност, но с грдном муком, сГетан, невесео, трчећи одовуд, трчећи одонуд и очитавши на двоГе на троге молитву, ни да, се одмори у кући свог парохиГанина, ни да да какав леп савет, утеху болугућем и т. д. А зашто ? Зато, што му се час пре ваља вратити на посао, што треба да изради и оно, што му Ге такође дужност, ако не званична, а оно неопходна по његовом стању и положаГу. Но овде шш има зла и нема; овде Ге само Гедна неприГатност попина у сукобу двеГу, дужности — званичне и домаће. А шта ћемо рећи за оне случагеве, кад погедини свештеници при оваквим радовима свошм, одсечно одговарагу парохиГанину, да они немогу онда оставити радове своге, ни ићи на позив његов, па ма то било и нужниге свештенодегство, на прилику нужно крштење или причешћење болесника ? А има и таквих погава и то често и често код свештеника — земљораденика! ,.Нек. стош до сутра, одговара он више пута своме парохшанину, па на срећу! (СљедуГе додатак.)