Pastir

801

ваху њих од католжа, додатак Филиокка символу , лроизлазење Светог Духа, ирвенство римске цркве, установлење везквасних левова, чистилиште (лургаторшум); о свима овим тачкама, лосле дугих лрепирака, они су иримили учења рим,ека , н 6. Тула 1439. године, решење о загедници, лотлисано свима, било 1е свечано обнародовано. (Ето како научењаци римеке цркве пишу историгу!!!) „Да су Грци били остали верни овог заГедници, они би може вити били сачувани од оне поплаве муеломанске, кога хедним ударом веома зиаменитим ; разви се управо на граници католичких народа. (Зато Ге, без сумње, ШпаниГа била потчињена мусломанима више векова, него што Ге протекло векова од освогења Цариграда Турцима.) Папство би учинило исполинска напрезања, да истргне из опасности народе, кош требаше да уђу у његово стадо. Оно би покушало да подигне силе целе Евроне, да изазове нов крсташки рат, и Турци би зацело били задржани на земљишту А зиГе. И неби с њима било тако. (Крсташки ратови имали су тако лепе посљедице за Исток !Ј „Тек што су дошли из Флоренцше у Цариград, епископи грчки предадоше се наново овманама њихове охолости. Они заборавише њихова обећања, раздераше решење о заГедници и оделише се од латинских народа. (Како Ге то праведно и лепо казано !Ј „На десет година после тога, Мухамед II. уђе у Цариград, и патриГар, кош нехтеде да лриклони главу лред Сувереном Првосвештеником, и да седне с десне стране лалског лрестола, љубљаше султанову чнзму и иђагае као слуга, поред његовог коња. (То вољаше. Благодарим за велики стил.) „Садањи положаГ Турске, има сличности са стањем трулог царства, ко!е беше на краГу средњег века. Али недолази више опасност од Истока, већ од Севера. Царство руско, данас Ге тако исто страховито за његове суседе, па и за целу Европу, као што беше царство отоманско стра-