Pastir

800

„Позива1ући геретичке епископе, да учествугу у црквеном сабору, и из^ављуГући наду, да народи поверени њином сгарању, ушли би са њима у велику породицу католичвих народа, Суверен Првосвештеник нема друго ништа лред очима, већ с амо лотребе њихових душа и интересе њиховог спасења (то 1е лепо, али би он учннно боље, кад би се намгре нобринуо о себи и о свошма). Али његовим високим и бистрим погледом он ге увидео, да би он овим решсњем имао на будућу судбину Истока огроман уплив, и истргнуо би ову земљу из срамне укочености , у коГу Ге она утопљена од неколико векова (Фраза стереотипна, обична код паписта). „Већ друге године свога папства, 6. Хануара 1848 год. Суверен Првосвештеник, посла Хрншћанима источним, Гедно знаменито писмо, у коме их он преклињаше , да уђу у загедницу са римском црквом. Ове речи нису остала безплодне. (Опростите; ПиГе IX. каже да су оне остале безплодне.). Црква уншатскочерменска раширена ге; Црква уншатскобугарска основана ге. Неки од епископа грчких, отргли су се од 1ереси; посланства латинска удвошла су напрезања (Фразе лепе али лажне). Данас, при концу његовог славног папства, Пи1е IX. посла на Исток последњи позив, и на срцу му лежи, да неостави његово дело несвршено. „То Ге већ другн пут у историш, како Цариград н сви народи, кошх 1 е он природни стожер, иду велико! иропасти. „У петнагестом веку њему грозаше отоманска сила, кога поетаде на дну Азше и напредоваше к Европи, опустошаваГући све на своме путу, и поплављуГући народенепроизводне цивилизациге, под ко1ом више ништа немогаше успевати. У том тренутку, Света-Столица подиже глас и преклиње Грке. да уђу у недра католкчке цркве. Један велики цркзени саЕор би сазван нашре у Ферари, а доцнте у Флоренциш. „Грци одговорише на лозив Суверена Првосвештеника. Они послаше депутате. Они претресаху до нашањих ситница, све оне тачке догматске, овредне и хтерархтске, ко1е одеља-