Pastir

34

ноеле онаког дугог и љутог робовања под турцима и туђинешш владикама. За ово кратко вретае свог слободног и самоеталног суштаствовања, она Ге се развиГала и унапређавала по могућности свогог, тврдо и непоколебљиво чуваГући светост и чистоћу вере онако, каво нам 1е предана нашим великим пастирима и учитељима. Као Гедан део православног хришћанства, црква српека како у учењу, тако и у управи свогог придржавала се увек оних начела и каноничких установа, коГа су положена у цркви, њеиим божанственим установитељем Иеусом Хриетом, апостолима и њиховим преГемницима. Начела та, коГа су иоложена у цркви православно!, одноено њене управе Гесу саборна-скунштинска. У цркви православњн нема, нити може бити, Гедне земаљске главе, кога би у Гедном лицу своме усредсређавала сву власт управе, као што то видимо у римског цркви. Духовна власт, прнпада у цркви , само Гединог небеско! глави њеноГ Иеусу Христу, а видљива управа у цркви иодељена 1е међу посебним духовним правителствама по разним меетима хришћанског света. Спаситељ иаш Исус Хриотос давши свошм апостолима управу V цркви, дао Ге свима њима општа и подхеднака права власти: „еликл л ц|с- скАжете нл земли, вг(дг>т 2 скдзлнл нл иекеси и еликл лфе рлзрћшите нл земли рлзр'кшенл нл невесћхх. (Мат. 18—18.) А тим Ге хтео да покаже, да 1е црква дужна управљати се њиховим општим узаГамним збором и договором И‘.ус Христос заповедио Ге апостолима да тврд > чуваГу божанствену науку његову, ради спасења целог рода људског; да буду у иотнуном Гединству духа, да сматраГу себе као рођена браћа, а строго им Ге заиретио сваки покушац преузношењу и госнодству. Из тих узрока апостоли шшт од самог почетка узели су Форму саборне скупштинске управе. Ствари, коГе су се тицале целе цркве, решавале су се не друкчте но општим гласањем.