Pastir

61

словенском Гезику и читати геванђеље и певати црквене песме. Но неприГатељи методиГеви ни после тога не оставе га на миру. Кад немогоше од Рима нигата добити — они изберу други начин. Подметну Светополку лукавог Немца Вихинга. Он се допадне кнезу, завуче му се тако рећи под кожу и дође код њега у тпивећу милост, подржавагући његове слабости. противу коГих 1е викао св. Методиге. Кнез му 7 изради те добше да буде „викарњи“ епископ над св. МетодиГем. Покварени у наГвећем стспену — као што га признаГу и немачки научењаци — и обешењак Вихинг, окрећо Ге од сваке руке да натента Светополка противу МетодиГа, н дотле га 1е довео свогом маГсторишм, да Ге оваГ одобрио да се заведе у цркви латински Гезик. Хош уз то угаеравао га Ге да 1е папа издао Методту „булу“ когом забрањуГе словенски Гезик. МетодиГе га за ту лаж тужи напи, и ова! изрезили за лаж, те тако умири МетодиГа; а Светополку пише да ако му се самом допада латински Гезик, може га завести у богослужењу у свогог капели. Али свакоГако боље Ге да се подржава словенско богослужење. Пред смрт своГу Методше — вели житиГе његово отпутуче у Цариград на царски позив, коги 1е наглио за његовим благословом. МетодиГе оде у варош у когог Ге провео младост своГу и опет се отуда врати — обдарен цар ски — у евоГу епархиГу и ту умре 6. Априла 885. и погребен буде у Велеграду у храму св. нокрова Богородице спроћу олтара у зиду. Путовање методтево у Рим и у Царпград служи за необорљиви доказ когог су цркви принадлежали св. апостоли или источног илн западноћ Преиирка међу црквама била 1 е тек у зачетку па се ниГе могла лако да размери. Словенски просветитељи били су Цариграђани и без сумње држали су се обреда источне цркве са свима њезиним разликама од западне. А обе су се трпиле.