Pastir

57

оно добша ириходе од евохих иарохиха, за евоха свештенодехства. За разна свештенодехства свештеничка онредељена Ге плата, коху парохихашш мора платити свештенику.*) Осем тога, сваки свештеник сеоски, од сваке главе пореске добиха годишње 12 ока пшенице или кукуруза, и то се зове в ир. Варошки свештеницн по свима окружним варошима и наланкама неузимљу т пакхга, пего добтаГу у име бпра по 6 гр. чарш. а београдско свештенство у престолници по 8 гроша. Сеоске цркве већином су бедног стања, оне слабо имаГу непокретног каквог имања, те да би могле отуда имати каквог прихода, обдржаваху се већином добровољним прилозима свогих парохихана. Но неке, и то мали брох имаГу и непокретног имања, кохе се састоГи из лешхх ливада, шума воденица и забрана, и те земље црковне, с развићем код нас земљедГелша, могу имати врхо лепу цену. ПоложаГ свештенства српског, власт хеу свима одношаГнма законом уГедначила са осталим сталежима друштва нашег. Свештеници срнски несу изузети ни у чему, што се тиче ношења терета земаљских, осем што су ослобођени од пдења у народну воГску У свему другом они су равни еа осталим грађанима српским. СвоГе образовање евештенство српско добша у београдског богословиГи коГа Ге оенована за време прве владе покохног кнеза Милоша и митрополита Петра и то 1836. год. Па како у Србихи нема нижи духовни школа, то онаГ, коги жели да буде свештеник, мора нредкодно свршити четири разреда гимназиГе, иа тек онда да ступи у богословиГу. Као изузетак влада српека одобрила Ге да могу ступити у богословшу и они младићи кохи желе примити свештени чин, а несу свршили четири разреда, и то браћа наша из Босне, Херцеговине, Старе СрбиГе, Црне горе и Бугарске. У данашхве време таквих младића у богословиш београдскох учи се на броГу 60. У богословиГи за сада уче се сљедеће на-

Види ручну свешхеничку књигу стр. 198,