Pastir

84

манастиру ЗограФу. кош суштаству ге с 919 г. Што се тиче неопходних правила за отправљање црквених служба, ко1а су прибављена к. Октошху, Минешма, Триоду и часловцима, може се поуздано казати: да су та правила извађена из цариградског — студиског устава, кош Ге као што ге више било казано, био у свеонштем употреблењу у ЦариградскоГ цркви, матери бугарске и руске цркве. У XI. в. т. Г. у време патршарштва Алексига Студита, бившег игумана студитског манастира, кош доцниге поста и патригар 1025 — 1045, црквени устав, с нова Ге прегледан и допуњен, и онда Ге савршено био утврђен у цариградског цркви, а потпуни списак тог устава, назван Ге по имену самог патритара: „Устав предан васионским иатригаром АлексиГем.“ Кроз неко кратко време,ато Ге било, 1062. г. препод. Теодосше, прво — начелник опште-житша у РусиГи (као што се види из житша , писаног нреподоб. Нестором, руским љетописцем) послао Ге у Цариград Гедног манаха неком Хеврему Каженику (ушкопљенику) кош Ге такође био инок, и по сво 1 прилици живео у студитском манастиру, молећи га „ да веск устав Студитскагао манастирн , иринесето ему ,“ реч „весб устав и показуге, да монах „Каженик“ ниГе отишао зато, да испише из устава нека — неопходно нужна правила за манстирски живот, већ да спише сав устав. Хеврем те разуме се, одма испунио вољу преподоб. Нестора, одма Ге отишао у Цариград и преписао сав устав студитски. ‘) И тако, првн потпупи словснски превод, црквеног студитског устава учињен хе у Цариграду у студитском манастиру , пострижеником препод. ТеодоеиГа Печерског, Хевремом и то хе било после 1062. г. Од то доба т. I. од XI. века, ова1 устав етудитски, био

] ) Тедан списак новог устава, Новогородск м(ХПв) сачунан Ге до данас , и чува се у московског синодално1 књижици по м ЗЗо-м. Писан Ге на пергаменту, и овако се оааглављу1е: „устав, предан&1 вселенсвимљ ПатриГар хомт> Алекси|емт>. “