Pastir

85

1е у свеопштем употреблењу у руско1 дркви, и то Ге се продужавало до попетка XV. века, а у овом веку, замењен је уставом герусалимским, светог Саве осв^агценим, Таким начином, руска црква, тек после Гедног столећа примила Ге устав 1 ерусалимски. Да би нам Гаснига била ова промена у константинопољско! цркви, и замена студитског устава Герусалимеким, ми ћемо се постарати да мало Гаснте представимо ову ствар. Терусалимски устав, први пут Гавио 1е се у атонскоГ гори, а ево како 1е то било: кад су се спасавали Герусалимски монаси — наГпре од Сарацина, а за тим од крстоносаца (познати крстоносни ратови,) они су побегли у атонску гору и донели са собом устав Герусалимски. Па кад Ге основан био први, тако звани опште жителни манастир св. ПантелеГмона *) он Ге примио устав студитски, по свог прилици за то, што се тај манастир, и што су се у опште—сви атоннски манастири потчињавала утицаГу цариградске цркве, у коГоГ Ге. као што Ге више речено госпоствовао устав студитски. Но у самом почетку ХШ. в. кад Ге свети Сава, први архиГепископ српски, са свогим оцем — св. Симеуном, основао Хилендар — српску обитељ, за монахе коги су знали српски, свети Ге Сава, дао Хилендару свог устав, а то Ге било — између 1200. и 1208. год. ОваГ устав св. Саве, у многом се подудара са уставом св. Саве освештеног или тако званог Герусалимског устава (у њему се н. пр. полаже свеноћно бдење, и велико славословиГе.) А као што се види из животописа св. Саве, да Ге он саставио оваГ устав тек онда, кад Ге подробно изучио све — њему сувремене атонске уставе, то се може претпоставити да Ге у то време устав Герусалимски — св. Саве освештеног био већ у свеопгатем употреблењу на атонскоГ гори. Одавде Ге он по свог прилици прешао и у цариградску цркву, и то тек онда, каД Ге се ова црква ослободила од латинског ига. Ово мнење

') Овл1 1е манастир оенован у X. веку.