Pastir

89

*

нашови1е време (1866) оправљан, онда је ова плоча екинута, несмотреношћу на два комада разбшепа и у зид унутра цркве близу северни врата, оба комада узидана. ПричаГу стари да 1е до тих поменутих црквених врата више кош 1 е била речена камена плоча с надписом, и била у старо доба црква; а после 1е она! наставак кои 1е заХедно с црквом спо!ен и над кошм 1е звонара била а и сад постои дозидан. И то како казу!у 1едним богатим турчином из Босне кош 1е довео своГу 1едну кћер болестну ради исцељења ; па пошто му 1е кћи наскоро затим оздравила он из доброчинства а према вери у Гедног Бога сазида о свом трошку та! наставак уз манастир у Гедао са звонаром. То 1е могло бити пре 160 година. Може бити да 1е тада то обновлење било, о ком се у горњем надпису говори. Хср кад се сравни ова година (160) устменог предања са горњом годином у на* дпису 5 т. 1. 1.700 може се веровати да в означава заиста 1700 годину и да 1е ова! наставак показаним начином или бар у оно време обновљења озидан. Како ова! манастир лежи нод првим брегом планине цера и како му 1е скоро са сви!у страна лако доћи тако 1е млого пута изразораван и паљен од неприГатеља вере хришћанске. 1806. год. Знатно 1е поаран и „одведен старац Исаи!а“ (игуман). 1813. разорен 1е и попаљен тако да су само спољни зидови остали као што ге тада и сав народ наш страдао, тако су и калуђери одавде разбегли се; па ако 1е какви знатности и старина било — што 1 е сасвим вероГатно, то 1е све тада пропало. И ако 1е овако страшно сагорена и опустошена ова богомоља опет 1е народ, лишен сваке животне снаге и нолитичне заштите прибегавао с тврдом вером у Бога и рањеним срцем у преима том опустелом св. месту и порушеним зидовима и узносио тежке уздисаге свемогућем Богу да би се смиловао на његово несретно стање; што му 1е и помогло, те ге у млогим оваким бедама у ду