Pastir

90

гом ропском стању сачувао спомен о евотог прошлости, сво 101 слободи. СВ 0101 народности ! Од несрећне трннатесте године па до крата иетнаГесте кад му 1е већ и свануло, скупљао се он и ноћу и дању само кадмуГе то могуће било од непртатеља око тих голих 1 т огорелих зидина, па 1е тек у седамнаГесто! години покрно талпинама ту богомољу где се могао од зла времена сачувати и службу божигу одстоГати. Такав незгодан кров траГао те до 1835 — б. године; и око тог доба црква ге покривена клисом (дуплом шиндром у кратким катовима) а звонара белим нлеком, кош ге кров тра1ао све до 1866. Отање манастира за читави 37 година тако Ге сиротно и слабо било, даде 1едва оваг манастир животарио и за пуни 10година (од — 25 до 35) био ге метох (подручан) манастиру Чокешини. Због тога ни Гедан старешина овог манастира нте оставио иознато име своге у овом народу. У то време кад Ге оваг манастир био нодручан манастииру Чокешини био 1е старешина у Чокешини чгвени архимандрит Хаџи Константин кош 1е на Сретенско! скупштини у Крагугевцу био и одтуда вративши се у путу умро. Од 1850. године м. Петковица кош ге толико страдао а далеко чувен због своге целебне силе над болестнима, иочне у своме стању напредовати. Његов старешина овог доба Силвестр настогатељ родом из Срема (ваљда) почне усрдно старати се о подизагву и напредовању овог манастира. Млого 1е коГе шта уред довео што приличи ГедноГ обитељи и реду монашком, и млого би 1ош учинио био да му шпе смрт прекратила ту његову ревност. После Силвестра ,ц>лази на управу м. Петковице Самуил (Танковић) после бивши игуман и архимандрит. (род. 1804. у граду Шабачком а умро 1867. 10 Новембра.) Самуило Ге у овом манастиру стекао заслуге и оставио добро име; а Петковица Ге Самуиловим трудом, разумном управом и поштовањем добио стално имање, преображену и обогаћену цркву, нове ћелиГе