Pastir

111

дође на земљу те пострада ради људи. даде народима закон СВОГ и основа цркву СВОГу. ИсторнГа новозаветне цркве, по вазнесењу Исусовом на небо, и саставља предмет нашег казивања. Ми ћемо да искажемо како се слово божше, коГе Ге ироповедано у ХудеГи, разнело у наГдаљниГе стране света и снагом свогом препорађало у нов, бољи живот — оне, кош су уњ веровали. Побринућемо се да изобразимо радњу светих апостола и других проповедника слова божнГа, примеран живот првих хришћана, чврстоћу и трнљење светих мученика и бораца за веру. А сви ови високи примери нека освесте и Н ас, нек нам улиГу бодрост духа и тврду одважност служити Богу свима оним средствима, ко1а 1е он по доброти свош1 даровао свакоме од нас. Сваком хришћанину као члапу цркве Христове, потребно Ге да изучава и зна историГу цркве. Исторша хришћанске цркве ниГе ништа друго до исторша унутрашњег развића и у савршавања човечанства. Као што се у животу сваког човека тако се и у животу сваког народа огледа његова всра, његов закон, кога он признаГе. А од дана на дан како људи прелажаху у веру Христову, живот њихов постаГаше наравствениш, а тежње чистше; закон кошма су се они управљали, постаГаше лепши; гер су га морали удегаавати с образцом наравственог савршенства, коГе Ге преиоручивала и зактевала од људи хришћанска поука. Ми као хришћани ни смо у стању определити, ни степен просвете ма коГе стране са цим другим до тим, ако се закони њени и обичаш слажу са законом Христовим као Гединим извором светлоће и истине. По овомо исторша о распрострањењу цркве Христове далеко 1е претежниГа од описивања спољњег нароњег живота, његових ратова и победа. Догађаш историге црквене Гасно нам казуГу о сили и благости Бога нашег, кош позива све нас и свакога да по зиа истину, да се спасе и да живот вечан наследн. Из ње