Pastir

112

ћемо ми вндити труде и страдања верних сдужитеља божишх, види ћемо да 1е црква била изнашре с веома малим члановима па и то опкољеним снажним и многоброшим непршатељима,- да власти и силе устаГу против ње и свима средствима етарагу се да 1е униште, употребљава1ући овда лаж пвда насиље да снагом и лажним тумачењем њеног учења подкопаГу темељ, но да 1е све ово било узалуд. Црква, ко!у одушевљава Дух божГи и чува свемогућа десннца не може ни ногииути ни залутати. А на против сви покушаш њени непртатеља преокреташе се шш у корист њену и под надзором божишм послужише 1о1 на славу и узвишење. II до данас црква источно-православна чува и негуГе у себи све оно, што Ге заповедио Господ свошм ученицима и што им Ге у току времена саопштио Дух свети. Вера Христова разнесе се на све стране света и као какво снажно дрво, коГе Ге поникло из малога зрна горушичиа, осењава гранама евошма цео свет земаљски, да!ући веруГућима снагу. успокоГење, утеху, живот духовни са свима његовим благама. Но пре него што би приступили к изложењу самих догађага црквене историГе, неопходно 1е да бацимо поглед на стање ондашњега света кад 1е имао Исус Христос доћи на земљу. Осем ТудеГа, кош добише одкровење од самога Бога, сви други народи обожаваху кумире, а наравствено стање њихово беше што може бити жалостнте и несрећнше. На1силниш народ међ ондашњим народима — то беГаху Римљани: силом оружига они покорише иод своГу мпћну руку скоро цео тадашњи свет. Но ако они и достигоше наГвиши стенен Гачине и славе, њихово унутрашње биће беше тужно и жалостно. НаГгрђе идолопоклонство или наГцрње безбожништво сГедињено с грубим и жалостним празноверицама, господстваше у богато! и раскошно1 столици Рима. У богопо-

Сљеду1е додатак.