Pastir

99

црква наша разумеваГући добро природу људску , установила Ге та! побожан обича! да имамо у храгиу и у евошм домовима света изображења, да их пошту1емо и да се пред њима моли.мо, како би иосредетвом тих спољних знакова почитања доводили себе и до унутрашњег савршевства у вери и побожноети. Одбацивати знача! икона у цркви, и друге спољне обреде наше свете вере и цркве, то Ге толико, колико заборављати, да смо ми људи, и да нисмо само Гедни чисти духови, неразумевати као што треба природу човечигу. А што се тиче тог прекора, као да ми поштугући свете иконе и клањаГући се њима падамо у идолопоклонство, то Ге таГ прекор сасвим лажан и неоснован. Тер хришћанин поштугући и клањаГући се светим сликама необожава и непошгуГе само вештество из кога су оне у строгене, већ ода1е почаст и клања се мислено оним лицима, ко1а су на иконама изображена. Таквим начином хришћанин поштуГући иконе и клањагући се њима, поштуГе и клања се оиим лицима ко!а су на иконама изображена. Тако нас учи о том предмету наша света вера и црква православна. Поштовање светих икона, важно Ге за нас православне хришћане у многим одношаима. Долазећи у храх божиш и глдајући на света изображења, душа наша узноси се од овог земаског света, где нас окружавагу многе беде и невоље на небо где влада мир, правда и блаженство. Сваки онаг, кош Ге испитао у животу своме какве беде, подвргавао се разним опасиостима, коме отац, маша или син на самртноГ постели лежи, коги Ге претрпио какве неправде и увреде од људи, оклеветан и принуђен да подноси злобу и пакост људску, па ннгде неможе да нађе помоћи и заштите, таГ ће за цело наћп утГехе у душу свогог топло изирући своГу молитву пред иконом светог Спаситеља или ти каквог угодника божиГег тражећн помоћи и заштите с’ неба. У таким околностима живота нашег изображења светхи бо- *