Pastir

159

тога, што 1е дарођан закон на гори Синагу, избран беше од Господа да тада излше на ученике своге вишу силу ради распространеша његовог закона. Веругући молили су се Геднодушно у горници на гори Сиону, кад нагеданпут у трећи *) час дана, а то Ге ио нашем рачунању, у девет часова изгутра , чу1е се шум као од силног ветра, и Дух свети, у виду пламених 1езика. спусти се на свакога од њих. И сви, испуњени Духом светим, добили су изненада велику мудрост да говоре разним Гезицима. На тах шум стенла се множина народа. и сви су се чудили, слушахући, да ученици говоре са сваким на његовом сопственом Гезику. „Шта то значи? питали су они хедан другог. Зна се, да су ови људи сви Галилехци; но како они говоре разним Гезицима? Овде видимо и Партхане, и Мидхане, Еламите, *) житеље Месопотамихе, Худехе из Кападокихе становнике Понта и Азихе, Фригихе и ПамФилиГе, Египта и Љвхиских страна, из Пима ХудеГе, и обраћене незнабошце, Крићане и Аравићане, и сви чухемо ди они на нашим хезицима ироповедаху велика дела божиха; па шта то значи ?“ Но док се неки овако дивише — Други, неразумеваГући речи апостола, кохе су ови туђоземцима говорили, смехали су се и говорили: „мора бити да су они пи1ани.“ Апостоли сад устану и Петар гласно сакупљеном народу почне говорити : „Худе 1 ци и сви житељи Херусалима! чухте и памтите мохе речи: несу они пихани, као што ви мислите, хер Ге сад тек трећи час од дана,- но то хе оно што хе предсказао пророк Хоил^ „и вгЈдетх по сихл, и излпо ш лхоего нд ксАкг> плотк, и прорек^тг синоке клши, и Дфгри клши, и стлрцу клши сшнУа узрАта и КНОШИ КЛШИ КИД^ША уКИДАТЛ. Иво нл рлЕУ МОА, И НЛ рлвинм ;М0А КО ДНИ ОНМ ИЗЛПО Ш ДЛ»0егш: И дллх 2 чг(десл нл нокеси, и ил земли, крокх и огнк, *) Худеи су рачунали часове од излазка сунца. Трећи час молитве, и до тог времена нису 1ели, ") Кош жнве у 11ерси1и.