Pastir

143

временима, искушења свога у кошма га Ге и свештенство патећи се за1едно с њим — тешило. Имали смо о томе примера и у нагближо! прошлости нашоГ, а би ће их и у будуће само нека свештенство остане нераздвоГени друг свога народа и прави браниод среће и напредка народњег. А с каквом шшт већом радошћу и поносом треба наши свештеници да врше учитељске дужности у онштенолезним заводима, кад знаду да то раде у рођеног свогог земљи и за у напређења њено ? Кад учи рођеног брата србина да буде честан човек и полезан грађанин своге Фамили1е и домовине? А тако радећи оствариће општу жељу свигу нас да земља узнапредуге у моралном и матерталном одношаГу. Може бити да ће нам кош од свештеника и рећи: „знамо ми даче доиста дужност наша, да у свопп земљи све корисне установе подпомажемо , али су нас незгодне прилике окружиле те нам сметаГу и на путу ето 1 е да можемо урадити оно што треба.“ Признати се мора да и то постош код нашег свештенетва у многим одношаима. Особито Ге оно морално понижено нешто по свокп кривици, а внше и из других призрења шна ниуколико у власти његово! не стогеНо кад већ видимо да наша драга отачбина предузима ко раке кош ће 1е довести до таквог стања да ће имати снаге да иоправи и обрати пажњу сво!у на све оно што до сада по неким узроцима — кош се ни су могли одклонити забачено би!аше. Треба дакле да прионемо живим силама за посао кош сада у недељним школама у име Бога почесмо те да из тих школа створимо за млађи нараштаГ разсадник, из кога би могли израстити тврди стубови наше млађане и подижуће се зграде државне. Жеља 1е свшу родољубаца да и свештенство ту установу свогски пригрљи, и да тамо моралну науку нагживље заступа и распрострањава; 1ер Ге на жалост досада одвећ занемарена била; па и нека њена начела са об1аснењем иладим људма онако исказуге, да могу са подзом успевати,