Pastir

171

шава пост, и тим цела четрдесетница безчести, него сва се четрдесетница мора препостити у сувотовању." (Пр. 50.) Свети Златоуст пише : „да неки ревнитељи уздржања не само не употребљаваше вина и ГелеГа, него никад никаква кувана 1ела не Гедоше, нити триезе постављаше, и уз цео пост само се лебом и водом питаше." Исто тако вели и блажени Хероним: „наГстрожиш пост састош се у водн и лебу.“ Свети Златоуст тако описуГе пост сувремених му хришћана: „сад се нигде не чу1е праске, нигде ларме нигде се сечење не виђа, никуд се нико не миче .... нећеш видити разлике међу трпезом богаташа и сиромаха. И шта да говорим о великашима и простим, кад се и сама круннсана глава строго као и други, држи поста.“ Но ниге се на само Гело ограничавала умереност и уздржање древних хришћана у време великог поста, него се простираше и на само време и колико се употребљаваше постно 1ело. Обично су 1едан пут на дан и то пред вече Гели, осим суботе и недеље: и оно га кош би у време ручао, ни су сматрали као постника. Св. Златоуст у свошм беседама , коге Ге уз цео велики пост говорио, наводи постење до вечере као обично дело. „Не мислимо, вели он, да Ге за спасење наше доста само до довече постити.“ Св. Амвросте Милански говори у Гедног свокп беседи: „спреми се за небесну рану. . . . претрпи се мало, нте Гош дуго до вечере. “ Они, кош се привикоше на духовни подвиг, постише по два дана Гедно за другим, као што сведочи св. Златоуст у ГедноХ беседи свогог , а неки пустињици — по три и по иет дана застопце. Они, кош су нарушили пост у коликоћи, каквоћи или у времену употребљавања 1 ела, подпадаше или црквеним казнима, као што смо видели, или их строго укореше и изобличише пастири црквени. Уздржавагући се од Гела и иића и не постављаГући стола, стари хришћани заштедише доста, а сувишак обра-