Pastir

170

и достоши дочек великог празника васкрсента Христова, или свете Пасхе, — 1ош у прва времена установила 1е велики пост. Цост таГ, зове се великим, Гедно зато што дуго траге. а друго по свом високом значаГу, и древни хришћани проводише га с особитим благочестигем, а пастири црковни особито старали су се, да одрже паству свогу у благочестигу казуГући им свогства правога поста и његове пошљедице благе, и изобличаваГући оне, кош би нарушили поста или у не уздржавању у гелу, или другим пороком, одкриваГући им пагубна сљедства тога. Правила цркве забрањивала су свагда у време четрдесетнице Гести меса, млека и ГаГа и преступнике ових правила осудила су, да се одлуче од цркве. Тако у 56. правилу 6. васеленског сабора стош: „дозналисмо, да у Армениш и другим местима, суботом и недељом у време четрдесетнице Геду многи сир и Гага. С тога признаге се за добро и то, што црква Божта по свог васељеног држи се Гедног чина, свршуге пост и уздржава се како од клања животиње, тако и од Га1а и сира, коге Ге плод и производ онога, од чега се уздржавамо. Ако дакле не буду по томе се владали, то клирик да буде скинут, а световњак одлучен.“ (Трул. саб. пр. 56.) Какво Ге било уздржање древних хришћана од меса и млека, може се видети, отуд, што кад ге Гедном Император Хустинтан у време глади, заповедио продавати у време поста месо врло ГеФтино, народ не само да не хтеде куповати, него стаде грдити саме продавце, и терати их с тржишта. — Учени патртарх анттохиски Валсамон пише: „не допушта се никоме, па и у случагу саме самртне боље уз часни велики пост меса Гести. Ми видимо да су о том у разна времена на саборима питања доношена, но никад се не допусти.“ Обична рана древних хришћана уз велики пост саетогала се у сувотовању, у зељу и воћу. Тако Ге лаодикиски сабор установио: „да се у четвртак последње седмице не разре-