Pastir

195

кош шћаше да уништи и клицу хришћанства, и опет да заведе незнабошка веровања у народу. — Да потражимо узроке, шта би са овим — нагнре хришћанином а за тим усрдним гонитељем хришћанства и ревносним заштитником незнабожства. После оних великих размирица у цркви хриетово1, коге произведе Герес артева , — (а то 1е било при римском императору Констанцту) настала Ге велика несрећа и гонење на цркву при императору Тултану одступнику, кош шћаше да разори цркву христову, и на овим развалинама да подигне незнабожко веровање, коге с дана на дан све више и више падаше и рушаше се. Ово несрећно за цркву христову стање, истина ,нте се много продужавало, али оваГ по1ав у црквено! историш има веома важан знача1 и по самом лицу ко1е дрзком руком насрну на науку божанственог учитеља даље, што 1е то 1едини од императора ко1и су седали на столицу велилког и равно — апостолног Константина, — 1едини велимо кош с таквом ревношћу поче гонити христову науку и замењавати 1е незнабошким веровањима, и то онда кад 1 е христова наука почела приносити „ ллод мног,“ даље, јавлење ово у црквено! историш важно 1е и по самим мерама ко!е 1е предузимао Тултан да истреби из корена науку христову. Какви су дакле узроци били, и чим се обТасњава то што Тулшан — хришћанин, оставља хришћанску веру и пре-’ лази у незнабошство, — Тули1ан, кош 1е васпитан од детињства у хришћанству, и под руководством хришћанских учитеља, и то онда одступа, кад се већ попе на престо императорски, и кад 1 е црква христова одржала победу над свима гонењима? Да ли 1е унутарно убеђење и тврда вера у незнабошство руководила Тули1ана , те он одступи од хришћанског веровања, или неке друге околности и предрачуни, те да за љубав неких земаљских интереса поступи против свог здравог разума и чисте савести ? Ова се пи-