Pastir

215

Но тш, кош држе, да дете шпе кадро изучавати религиГу, не познагу шш свогу душу ни њено одношење према вери. Хавно Ге казао Гедан учитељ вере: „Душа Ге наша по природи хришћанка.“ РелигиГа се започиње у човеку загедно са душом. Прво чуство, коге се у срцу човековом пробуди, 1есте: чуство религиге. Прва осећања, коГа га, тако рећи, вежу за оца и матер гесу: погави религиозни. в ) РазвигаГте та начела религиГе облагорођавагте то добро семе» коге 1е сам творац у срцу детињем посегао, и ви ћете имати децу паметну и добру. Истина да ум детињи не може усваГати истине вере тако , да би могло из њих повољне резултате изводити. Али у њему живи памтење и уображење са кошма усваХа начела вере. Разум ге детињи слаб, но зато ниге помрачен предрасудама и страстима. По овоме вера се у његовим мислима представља у чистом и подпуном облику; Хер се она не усвага толико умом, колико срцем. Само ће они, кош имаХу срце чисто гледати Господа. Срце Хе детиње чисто, као огледало, мекано као восак, и лако прима науку о вери. Нагвећи учитељ људски, господ Исус, не само да 1е сматрао да деца могу примати истине св. вере, већ 1е напротив рек’о да 1е таквих царство невеско (Мат. 19, 14.) Одлагати религиозно васпитање човека, значи подвргавати га нагвећим опасностима. Ништа нше лакше, него покварити душу детињу, коГа Ге и онако врло проста и спов.) У љубави родитељсксн према деци о.личена 1е љубав оца небесног према људма. По овоме прва осећања, коГа рађасу у деци симпатису према оцу и матери, могу се назвати поГавима религиозним у овоме смислу а) што та осећања природно раеполажу децу да љубе своте родитеље, кош су их родили и кош се о њима брину, па из тог (истог) узрока, та иста осећања побуђуГу децу, када почну изучавати свету веру да љубе и Бога — извор живота и шпвећег благодетеља, ИЗ ШГ0Ж6 КСАко отечестко нд некесћхх и нл земли имен^етсА (ТеФ. 3, 15) б) што подвргавасу децу светог власти родитеља, који су их по заповеди божишс и дужни упознати са њиховим одношењима према Богу, руководити их вечном животу.