Pastir

238

доба досада нисам у том смотрењу изменио своге мишлење^ — с тога ћу овом приликом само повторити оно из мог дописа што се односи на установу Фонда свештеничког и на начин како би имали свештеници у исти улагати , као: и како би се имале пензионирати њихове породице. А то чиним с том нарочито жељом, да би и друге побудио, да о овог тако важног ствари своге мнење Гавно искажу. Ово 1е из тог мог дописа: „Како у Србш има 700. свештеника, то би пре свега требало да се исти упитагу, на колико талира хоће кош да улаже; па кад се изгасне на колико ће, онда да сваки мора као Гедно месечну плату на колико ће улагати, у геданпут положити. Н. пр. Гедан ће да улаже на 300. талира (ако можда нема ни 150), он треба одмах да положи 600. гр. чар. а доцниГе сваког месеца 5 / 00 , дакле 30. гроша чар. месечно или 360. на целу годину. Има свештеника, кош ће за љубав своих породица и на 4 — 500 талира улагати али да узмемо Гедно на друго на по 300., то би се од 700* свештеника на гедан пут добило 7.500 или 420.000 грчр. а после сваког месеца по 375. # или 21.000 гр. чар' гато чини годишње 4.420 дуката или 252.000 гр. чар. И Гош кад се »зме у рачун да ће се ови новци почети одмах на интерес издавати, оеда ће довољно бити да се после 5. година могу пензионирати породице умрлих свештеника. А ево како би их требало пензионирати: Кош Ге свештеник улагао за пуних 5. година, па ум’ро његова породица да доби Ге 2 %о као интерес од оне суме на когу 1е он улагао, или 5.-ту част од целе еуме, кош пак за пуних 10. година улаже па умре, његова породица, добила би 4 % 0 или дугуГу % част од суме на когу 1е улагао; — и тако, ако Ге улог на 300. талира био, прве би добиле по 60. а друге породице по 120 талира годишње пензиГе. Кош би пак свештеник улагао само Гедну, 2. или 3. године, пак умр'о, онда његова породица ако жели да има нра-