Pastir

285

и поверење и помоћ у случаГу нужде. А лопова не само гато казне граћански закони, но и суседи гледагу на њега с презрењем као на човека, кош Ге без савести, кош Ге опасан, кога нико не трпи у друштву, према коме и жена и деца немагу љубави ни у важења. Па и какоће љубити човека, кога сви презиру? Како ће љубити добра жена мужа, кад га никако не може да одврати од гнусне страсти, и кога за све своге добре савете бива псована и бгаена.? Могу ли деца подхрањивати у свом срцу уважење према оцу, кад их сви укораваГу говорећи: Тво1 Ге отаи, крадљивац“\ ? Ето загато нико од родбине нежали лопова, кад га досто!на каштига постигне, док други напротив с радошћу говоре: Шта \е тражио, то Ге и нашао.“ Или. „Како \е радио, онако и иролази. Таквим начином лопов шкодећи ближњима у исто време наноси велики вред и самоме себи. „ОнаГ, кош краде, пре свега самог себе краде,“ казано ге у гедног доброг књизи, (катихизич. ноуч. у ктево — софшском сабору издање 2 у Ки1еву 1855 стр. 295.) „1ер губи свогу савест , подављуге у себи чуство правде и човекољубља, те тако поста1е неспособан за све, што ге добро.“ Крадљивац дакле краде сопетвено спокоГство. Унутрашњи мир Гесте награда добродгетељи а особито добродгетељи човекољубља, за когу лопов нинагмање незна. Он само зна да га свуда прати неповерење, мржња и презрење од ближњих. Њега често и у сну и на Гави трза успомена на злочинства, коГа Ге починио и на невоље у ко!е су пале жртве његовог злочинства. Ум његов Геднако се занима само са састављањем разних планова, како ће нове преступе чинити, и своГе гнусне страсти задовољавати. Неиспуне ли се планови, лопов Ге онда немиран, жалостан и криво му 1е на све, па и на самог себе; хрђав успех не само да га не смирава него шш више распаљу1е у њему вољу да шкоди ближњем. У часовима туге, добри хришћапин прибегава молитви и у њо1 налази